Kardiologija

U poliklinici PARK MEDICA rade iskusni specijalisti kardiologije koji se bave prevencijom, dijagnostikom i lečenjem kardiovaskularnih poremećaja. Iako postoje urođene bolesti srca (srčane mane), mnogo su češće stečene bolesti srca i krvnih sudova kao što su: hipertenzija (visok krvni pritisak), hipotenzija (nizak krvni pritisak), ateroskleroza, aortna stenoza, angina pektoris, infarkt miokarda (srčani udar), različite vrste aritmije, kardiomiopatije, srčana slabost, miokarditis (upala srčanog mišića), perikarditis (upala srčane maramice), bolesti srčanih zalisaka, i dr.

Kardiološki pregled

Kardiološki pregled obavlja specijalista interne medicine – kardiolog uz pomoć stetoskopa, aparata za merenje arterijskog krvnog pritiska i aparata za EKG (elektrokardiogram).

• Pregled započinje razgovorom sa pacijentom tokom koga kardiolog saznaje na koje se tegobe pacijent žali, kao i koliki je njihov intenzitet i učestalost.
• Potom doktor uzima ličnu i porodičnu anamnezu pacijenta, odnosno upoznaje se ostalim bolestima i faktorima rizika, kako samog pacijenta tako i njegovih članova porodice.
• Klinički pregled obuhvata slušanje rada srca, krvnih sudova i pluća stetoskopom.
• Zatim se radi merenje arterijskog krvnog pritiska aparatom koji se zove tenziometar.
• Potom se radi EKG kojim se registruje električna aktivnost srca.

Ako kardiolog na osnovu simptoma koje pacijent ima i na osnovu kliničkog pregleda utvrdi da je neophodan dodatna dijagnostika, pacijent se upućuje na dodatne dijagnostičke metode. Dodatna dijagnostika najčešće uključuje: laboratorijske analize, holter krnog pritiska, holter EKG-a i ultrazvuk srca.

EKG (elektrokardiogram)

EKG je potpuno neinvanzivna, neškodljiva, bezbolna dijagnostička metoda kojom se registruje električna aktivnost srca. Traje svega nekoliko minuta, a rezultati se dobijaju odmah. Ovo je rutinski postupak na sistematskim pregledima, ali koristi se i za otkrivanje raznih srčanih oboljenja. Elektrokardiograf, aparat kojim se sprovodi EKG, sadrži elektrode koje va medicinska sestra ili doktor tokom snimanja postavlja na grudni koš, ruke i noge. Tokom snimanja pacijent ne sme da se pomera niti da govori.

Priprema za EKG

Ne postoji nikakva posebna priprema za EKG. Potrebno je samo da kažete svom lekaru koje lekove uzimate kao redovnu terapiju.

Kako ćete se osećati posle EKG-a?

Posle EKG-a osećaćete se potpuno normalno i možete odmah da se vratite svojim svakodnevnim aktivnostima. Prilikom postavljanja i skidanja elektroda možete osetiti blago štipkanje na koži, pa posle EKG-a, na mestu gde su bile elektrode može da ostane blago crvenilo koje nestaje posle nekoliko sati.

Holdet krvnog pritiska

Nošenje holtera pritiska je potpuno neinvanzivna, neškodljiva i bezbolna dijagnostička metoda kojom se meri krvni pritisak u određenim intervalima u toku dana. Najčešće se holter nosi 24 sata. Daje mnogo preciznije podatke od jednokratnog merenja pritiska, a dok ga nosite treba da obavljate sve svoje uobičajene aktivnosti i vodite dnevnik o tome.

Priprema za holter krvnog pritiska

Ukoliko uzimate neku redovnu terapiju, nastavite da je uzimate i pre i tokom nošenja holtera.

Tokom nošenja holtera nećete moći da se kupate niti tuširate, tako da je najbolje da se istuširate pre dolaska lekaru na postavljanje holtera. Nosite udobnu garderobu koja vas ne steže i ne pritiska da ne bi pomerala aparat.

Kako ćete se osećati posle nošenja holtera krvnog pritiska?

Posle nošenja holtera osećaćete se potpuno normalno i možete nastaviti sa svojim uobičajenim aktivnostima. Tokom nošenja holter aparata nemojte se približavati magnetima, mikrtoralasnoj pećnici i detektorima metala. Nemojte koristiti električno ćebe, električni brijač ili električnu četkicu za zube. Magneti i navedeni aparati mogu da ometaju rad holter aparata.

Kako ćete se osećati posle nošenja holtera krvnog pritiska?

Posle nošenja holtera osećaćete se potpuno normalno i možete nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Holter EKG-a

Nošenje holtera EKG-a je potpuno neinvanzivna, neškodljiva, bezbolna dijagnostička metoda kojom se mere promene u električnoj aktivnosti srčanog mišića u realnim životnim okolnostima. Najčešće se nosi 24 ili 48 sati. Daje više informacija od EKG-a koji se radi u ordinaciji, a dok ga nosite treba da obavljate sve svoje uobičajene aktivnosti i vodite dnevnik o tome.

Tokom nošenja holter aparata nemojte se približavati magnetima, mikrtoralasnoj pećnici i detektorima metala. Nemojte koristiti električno ćebe, električni brijač ili električnu četkicu za zube. Magneti i navedeni aparati mogu da ometaju rad holtera.

Priprema za holter EKG-a

Ukoliko uzimate neku redovnu terapiju, nastavite da je uzimate i pre i tokom nošenja holtera. Tokom nošenja holtera nećete moći da se kupate niti tuširate, tako da je najbolje da se istuširate pre dolaska lekaru na postavljanje holtera. Nosite lagodnu, udobnu garderobu koja vas ne steže i ne pritiska da ne bi pomerala aparat.

Kako ćete se osećati posle nošenja holtera?

Posle nošenja holtera osećaćete se potpuno normalno i možete nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Ultrazvuk srca (ehokardiogrfija)

Ultrazvuk srca predstavlja bezbolnu, bezbednu (bez zračenja), neinvazivnu kardiološku dijagnostičku metodu kojom se pregledaju srce i okolni krvni sudovi. Izvodi se pomoću ultrazvučnog aparat koji na ekranu daje pokretne slike pomoću kojih kardiolog radi procenu strukture i funkcije srca i povezanih krvnih sudova. Najčešće se radi u cilju otkrivanja bolesti srčanih zalisaka, oštećenja srčanog mišića, srčane slabosti, smanjene pokretljivosti ili nepokretljivosti dela srčanog mišića (nakon infarkta), zapaljenja srčanog mišića (miokarditisa), bolesti velikih krvnih sudova srca, prisustva krvnih ugrušaka u plućnoj arteriji (embolija pluća)…Pregled traje oko pola sata.

Kako se izvodi ultrazvuk srca?

Za vreme pregleda pacijent je u ležećem položaju bez odeće na gornjoj polovini tela. Levu ruku pacijent stavlja pod glavu, dok je desna ispružena pored tela. Od pacijenta se očekuje da miruje tokom pregleda. Da bi doktor bolje video slike na ekranu, ultrazvuk srca se radi sa ugašenim svetlom ili navučenim zavesama u datoj prostoriji.

Na sondu se stavlja gel koji omogućava da ultrazvučni talasi prođu kroz grudni koš i pojavila se slika na ekranu. Kardiolog pomera sondu preko grudnog koša pacijenta dok prati slike na ekranu, a aparat isovremeno pravi snimke srca iz različitih uglova. Tokom snimanja, doktor može da od pacijenta zatraži da nakratko zadrži dah kao bi dobio kvalitetnije snimke. Sve slike i zvuci se mogu snimiti na CD da bi se naknadno pregledali kada je to potrebno.

Ultrazvuk srca najčešće uključuje i upotrebu kolor Dopplera radi snimanja protoka krvi. Zvuci koji se čuju tokom snimanja kolor Dopplerom nastaju kretanjem krvi kroz srčane šupljine (komore i pretkomore) i otvaranjem i zatvaranjem krvnih zalisaka. Ovi zvučni signali mogu da budu prikazani na monitoru u obilku grafikona. Na osnovu njih kardilog procenjuje funkciju srčanih zalisaka i vrednost pritiska unutar srca.

Priprema za ultrazvuk srca

Za ultrazvuk srca nije potrebna nikakva posebna priprema.

Kako ćete se osećati nakon ultrazvuka srca?

Kako je ultrazvučni pregled srca potpuno bezbolan i neinvazivan, nakon njega ćete se osećati dobro. Odmah ćete moći da se vratite svojim svakodnevnim aktivnostima.